Jednostavna matematička formula
24. decembar 2024, utorak.
16.33h
Nikako neću poricati da je ljeto najljepše godišnje doba ali ne mogu a da ne kažem da zima nosi neku posebnu čar sa sobom. Vidim sebe kako vozim ledom i snijegom okovanim putem u toplom i ušuškanom automobilu dok Lana pjeva glasno i pomalo sablasno... Isto tako sjedim u omiljenom zastakljenom lokalu u rano veče dok lagano provejava snijeg... Te scene mi izgledaju skoro pa sinematično i pomalo romantično.
Ovaj zapis ima svrhu nedeljnog izveštaja jer poslednji put kad sam pisala dnevnik navela sam odredjene promjene koje treba da postanu dio moje svakodnevnice. Danas sa ponosom mogu reći da sam zapisano u velikoj mjeri i ostvarila. Poći ću u blagu digresiju i reći da sam primijetila zanimljiv fenomen a to je da veoma često jesam li samo nešto zapisala već sam šansu da to isto ostvarim podigla na veći nivo. Kao da ima nešto magično u procesu pisanja svojih namjera. Kao da pišući svoj um programiram za uspijeh. To jeste razlog zašto sam kreirala dnevnike koji svakom ko želi da ostvari uspjeh odredjene vrste predstavljaju vrhunse asistente.
Jedna od namjera je bio trening koji sam u prethodnom periodu zapostavila. Posebno sam istakla da trening treba da bude raznovrstan ne bih li izbjegla monotoniju. Kako sam napisala tako sam i uradila. U periodu od nedelju dana odradila sam tri treninga. Jedan je bio šumski dzoging, sledeći HIIT u sobi a treći njeno veličanstvo teretana. Dok ovo pišem već razmišljam kakav trening sjutra da odradim. S obzirom da je loše vrijeme najvjerovatnije će to biti HIIT. Osim treninga korigovana je i ishrana koja je postala dominantno proteinska.
Pored navedenog takodje sam smanjila upotrebu telefona i mreža a povećala čitanje. Kontaktirla sam i arhitektu koji mi je rekao da odradim projektni zadatak što ću čim završim sa pisanjem dnevnika i odraditi.
Navedeno je ono što je uradjeno i predstavlja pozitivnu promjenu u odnosu na ranije. Medjutim, ponešto što je trebalo da bude nije odradjeno. Tako ni malo pažnje nisam posvetila posmatranju emocija i misli niti sam odvojila imalo vremana za bilo koju duhovnu praksu. Večernje šetnje za koje znam da mi provjereno prijaju mi nisu ni na pamet pale a mogu reći da sam i dosta vremena izgubila gledajući podkast u nekoliko djelova koji se bavi slučajem repera Pi Didija.
Iako sam od malena bila privučena kriminalističkim sadržajem prošlo je mnogo godina od kad sam zadnji put nešto tog žanra odgledala. Ništa kategorisano uzrasnom granicom iznad 12 godina ne gledam jer se trudim da nasilje izbjegnem u širokom luku. Iako skoro pa intuitivno osjetim koji sadržaj, iako se ne bi reklo na samom početku, unutar sebe sadrži nasilje ipak se i meni desi da se prevarim. Tako je bilo i sa ovim emisijama. Iako jesam ponešto o slučuja Pi Didija koji se nalazi u zatvoru i čeka sudjenje znala, gledajući emisiju ostala sam zatečena količinom brutalnosti za koje je optužen.
Razmišljajući tokom gledanja samo mi je po ko zna koji put bilo potvrdjeno da je ovaj život koji živimo veoma prosta matematika. Naime, sve što radimo se sabira i daje zbir naše realnosti. Ono što trenutno živimo predstavlja jednostavan zbir šta smo u prošlosti činili. Negativne akcije daju negativni zbir dok pozitivne akcije daju pozitivni zbir. To univerzalna formula, usudiću se reći i zakon našeg Univerzuma koji niko izbjeći ne može. Navedeni reper je samo jedan u moru primjera.
Postavljeno na ovaj način zvuči vrlo jednostavno. Svi mi u sebi imamo objektivno znanje šta je dobro a šta je loše, šta je ispravno a šta neispravno. Postoje, naravno, situacije kad nije lako razdvojiti ispravno od neispravnog ali u većini slučajeva jasno je kao dan. Birajući da radimo jedno ili drugo možemo samo identično očekivati.
.jpg&w=250)
